Naravno da ćeram komendiju, uopšte se nisam iznenadio, odmah sam dokonao da je pisac, određeni Željko Jovanović, novinar, dramaturg, pozorišni kritičar - dakle jedna renesansna ličnost - hteo da napiše da moja neznatnost i Čeda Antić omalovažavaju „studentsku metlu“, ali to, budući nefunkcionalno pismen nije uspeo, pa je u naslovu napisao „Omalovažavanje studentske metle Svetislava Basare i Čedomira Antića“.
Ima li u Danasu urednika? Ima, naravno. Ima ih čak previše. Ne bi me začudilo da je upravo neko od njih - posebno sumnjam na jednog - dao naslov proseru širokog spektra koji će biti tema naše današnje kolumne.
Prvo: nešto se ne sećam da sam „omalovažavao“ - što ne znači da to u budućnosti neću činiti - „ono što se dogodilo 25. oktobra“. To što se dogodilo 25. oktobra primio sam k znanju - kao što je to k znanju primio i Visoki Gubitnik, kao što su to k znanju primili svi koji znaju da se numerički verifikovane egzaktne činjenice naprosto moraju primati k znanju.
Od cinkaroškog dela Danasovog megaprosera mnogo je zanimljiviji deo u kome polihistor Jovanović Čedino i moje „omalovažavanje“ raskrinkava u svetlu Hegelove i Hajdegerove filozofije. „Nije jasno“, piše Jovanović, „kako, recimo, pisac i istoričar, šire gledano ljudi koji su učestvovali u oslobađanju Srbije od crveno-crne koalicije, nisu shvatili da studentski pokret nije politička opcija, partijska borba, već ideja. I to čista ideja koja se samoostvaruje izvan istorije, čak koja je istorija sama.“ Mašala, učiteljice Boso, krk u pizdu.
Siguran sam da u „studentskoj metli“ - tj. među studentskim kandidatima za sedenje „na vladi“ - ima dovoljno ljudi - iako sumnjam da su većina - kojima je kristalno jasno da nisu Platonove „čiste ideje“ i da su pred njima politički izazovi i političke borbe koje se ni u kom slučaju neće „samoostvariti izvan istorije“, nego se moraju dobiti na terenu realnosti, što neće biti lak posao, u kome im želim svaki uspeh, premda zadržavam pravo da budem skeptičan, a - kad istekne grejs period od 100 dana nakon formiranja vlade - i kritičan.
Pritom se iskreno nadajući da neće potpasti pod uticaj polupismenih cinakroša i podguznih hajdegerijanaca i hegelijanaca.
A evo šta imam da kažem kao čovek koji je na veoma odgovornoj funkciji fikusa učestvovao u oslobađanju Srbije od crveno-crne koalicije. Evo šta, što reko Blic, koji je trenutno na poslednjoj trećini puta u novo Visoko Dupe.
Može biti da bi manjinski deo oslobodilaca - mislim na Đinđićev DS, Koraćev SDU, Batićev DHSS i Vesnin GS - uspeo da oslobodi Srbiju od crveno-crne koalicije da rezervni Milošević, Koštunica, i njegovi crveno-crni koalicioni partneri nisu bili većina u DOS.
Fikus ima još nešto da kaže: Dok bude pisaca koji ne umeju da napišu čestitu denuncijaciju i dok bude čitalaca koji uprkos nepismenosti razumeju šta je pisac hteo da kaže, crveno-crnoj koaliciji će vrata biti širom otvorena. Nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem.